Музеј у Пријепољу, као чувар културног и историјског наслеђа, активно реализује разноврсне пројекте који доприносе очувању, представљању и унапређењу културног блага овог региона.
Кроз изложбе, едукативне програме, дигитализацију и савремене интерактивне садржаје, Музеј осавремењује начин на који се прошлост приближава суграђанима и посетиоцима музеја.
Дани европске баштине
Ауторски пројекат директора Музеја у Пријепољу Славољуба Пушице, поводом централне манифестације „Дани европске баштине“, за 2009. годину подразумевао је организацију значајних изложби: Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Музеја Републике Српске у Бања Луци, Народног музеја Црне Горе из Цетиња, изложбу фотографија УНЕСКО локалитети у југоисточној Европи, Аустријског културног форума у Београду, изложбу античког археолошког материјала Музеја у Пријепољу, који тим поводом представља Републику Србију и изложбу најстаријих фотографија Пријепоља и Католичке цркве са краја XIX и почетка XX века постављеној у Католичкој цркви у Пријепољу.
Централна манифестација „Дани европске баштине“ за Србију одржана је од 11. до 13. септембра 2009. године уз учешће националних музејских установа Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, министара културе тих земаља, амбасадора пет европских држава и значајног броја јавних и културних радника из Загреба, Бања Луке, Сарајева, Подгорице, Цетиња, Београда, Ниша и других градова Србије.
Први пут у музеологији Србије и западног Балкана, у једном музеју за једно вече отворено је шест изложби, што је изазвало посебну пажњу јавности.
Конзервација Курана
У непосредној близини манастира Милешеве, у џамији у Хисарџику, годинама се налазила исламска света књига – Кур׳ан, стар преко 300 година.
Ова најстарија исламска света књига са ових простора, налазила се у стању угрожености и пропадања. Како је реч о врло вредној рукописној књизи, имајући у виду њено угрожено стање, уз огромно ангажовање бившег директора Музеја у Пријепољу Славољуба Пушице, а уз сагласност Исламске заједнице Пријепоља, конзервација ове вредне књиге поверена је Народној библиотеци Србије.
Врло сложен и дуготрајан конзерваторски третман завршен је 2006. године, када је Куран изложен у Галерији Музеја у Пријепољу, као једини експонат на „Изложби једне књиге“. Изложба је изазвала огромно интересовање, а након тога враћен је у џамију у Хисарџику, где се и сада чува као вредна реликвија исламске културе Средњег Полимља.
*Џамија у Хисарџику потиче из 16. века и у њој се налази и чува Куран који је стар 400 година. Дуго се веровало да је овај Куран стар 300 година, јер на његовој првој страни пише “1.116. година хиџре” (1.706 година). Међутим, новија испитивања стручњака Народне библиотеке у Београду су доказала да је ово наслеђе старо 400 година.
Милешевско штампарство
Поводом обележавања 450 Милешевске штампарије, у Музеју је новембра 1994. приређена изложба „Милешевско штампарство 1544 – 1557“, ауторке Катарине Мано-Зиси, археографа саветника у Народној библиотеци Србије.
У витринама пријепољског Музеја нашло се дванаест књига које су штампане у Милешевској штампарији а данас се налазе у САНУ, Народној библиотеци Србије, Музеју Српске православне цркве и у Матици српској у Новом Саду.
Изложбу је, пригодним словом, отворио проф. др Сретен Петковић а у програму су учествовали глумица Љиљана Благојевић и певачко друштво „Златиборска вила“ из Ужица. Поводом великог јубилеја штампарства, у цркви манастира Милешева, колевци књига и једне од најстаријих штампарија у Срба, одржана је духовна академија.
„Ноћ између 12. и 13. новембра 1994. године у Пријепољу. После 450 година ове дивне књиге, сведоци наше културе враћају се у свој град. Срећна сам и поносна да са њима проводим сате и на тај начин постајем део лепе историје.“
*Учесница програма, глумица Љиљана Благојевић
записала је у каталогу који је пратио изложбу
„Милешевско штампарство 1544 – 1557“
Реконструкција Јусовића куле
Како се на територији oпштине Пријепоље и територији Средњег Полимља не налазе други порушени исламски споменици, Музеј у Пријепољу 1999. године покреће питање заштите овог споменика исламске културе. Обавештава Исламску заједницу у Пријепољу, као и надлежни Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, након чије сагласности организује археолошке радове на самом локалитету.
Реч је о остацима некадашње стамбено-одбрамбене куле, за коју се везује легенда да су три брата саградила три куле, међу којима и Кулу Јусoвића. Објекат, који је очуван само делимично, грађен је од камена шкриљца у доњој зони, а у горњој од ћерпича
Археолошки радови на локалитету Јусовића кула спроведени су јула 2006. године, а руководилац археолошких радова био је др Марко Поповић. Након завршених археолошких радова формиран је стручни тим: др Марко Поповић, архитекта Весна Маринковић – Завод за заштиту споменика културе из Краљева и Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу, који је преузео израду Идејног пројекта, на основу чега ће се урадити Главни пројекат реконструкције Јусовића куле, чиме ће се створити услови да се може отпочети са реконструкцијом и обновом овог вредног споменика исламске културе.
Пештерно монаштво Полимља
Пећинске цркве и насеобине представљају особен и веома важан облик српског духовног и споменичког наслеђа средњег века, али и нешто познијих раздобља. Подизане у тешко приступачним кршевитим пределима, удаљене од света и комуникације, које до сада нису биле предмет научних истраживања све док овај пројекат није покренут 2000. године.
Пројекат је покренуо Музеј у Пријепољу у сарадњи са Балканолошким и Археолошким институтом САНУ. Ова значајна вишегодишња истраживања спроводио је стручни тим у саставу: др Даница Поповић, аутор пројекта, др Марко Поповић учесник истраживања и Славољуб Пушица, организатор и учесник истраживања.
Истраживањима је обухваћено Горње Полимље, цео ток реке Лима од његовог изворишта испод Проклетија у Црној Гори, преко најстаријих Милешевских испосница Светог Саве у Средњем Полимљу у Србији, све до до Доњег Полимља и ушћа Лима у Дрину, на територији источне Босне и Херцеговине.
За тих десет година истраживања рекогносциране су и истражене испоснице, које се помињу у историјским изворима, као и оне које смо пронашли приликомрекогносцирања терена, а за чије постојање се раније није знало. Значајно је истаћи да су милешевске испоснице, испоснице у Тифрану и Пакленој, као и добрунска испосница освајане уз ангажовање врхунских алпиниста, без чије помоћи не бисмо успели да добијемо потпуније податке о њиховој унутрашњој архитектури, мобилијару и изгледу.
Истакнути су неки од пројеката музеја. Погледајте више на сајту музеја.