Антички материјали
Aрхеолошки налази са римске некрополе на Коловрату, пронађени су током археолошких истраживања спроведених током 70-их година ХХ века, којима су руководили др Драгослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић.
Аутор поставке: Деана Ратковић, археолог, Народни музеј Србије, Београд
Лапидариум „Римска камена пластика“
(II до V в.н.е.)
Римска камена пластика са локалитета Дворине на Коловрату, Дерикоњића брдо и из Велике Жупе.
Аутор поставке: др Светлана Лома, Филозофски факултет, Београд.
Прошлост на дар
Етнолошка поставка Музеја у Пријепољу „Прошлост на дар“ представља покушај да овај етнички простор прикажемо оним по чему са он препознаје и разликује од других.
Култура сточара планинаца настала у претежно планинским шумовитим пределима, као и градска култура формирана пре свега под вишевековном турском доминацијом уз блаже европскe утицајe, презентоване су као унутрашњи простори сеоске и градске куће који су били центар породичног живота и окупљања.
На тај начин презентовали смо све оно што чини народну културу и основне етнографске карактеристике пријепољског краја – тип куће, становање са покућством и посуђем, одевање и женску домаћу радиност.
У датом, не баш великом изложбеном простору, о народној култури и животу овог простора сазнајемо и преко посебно изложених примерака посуђа, металног које је дело кујунџија, али и дрвеног и земљаног које су израђивали самоуки сеоски мајстори лончари и дрводеље.
Посебну и веома битну целину чине предмети веома распрострањене, колико неопходне, толико и омиљене женске радиности: пешкири, чевре, ћилими и посебно мали одевни предмети: назувице, чарапе и рукавице, који у естетском и техничком смислу представљају вредне примерке народне уметности овог краја. Своје место у сталној поставци имају и примерци накита, као саставног и незаобилазног дела одевања, али и као статусни симбол.
Поставка „Прошлост на дар“ представља човека и дух времена овог антропогеографског простора, као синтезу одређених природних, историјских, друштвених и културних прилика.
Ауторка поставке: Мирослава Љујић, кустос етнолог у Музеју у Пријепољу
Рахатлуку
краја нема
Један приближно исти стил варошке куће повезивао је све крајеве уже Србије, који су се налазили под влашћу Турске. Исламска архитектура почива на задовољавању функционалних потреба људи, са жељом да се што више омогући удобност, комфор, уживање у кући, цвећу, природи и зеленилу, које је окружује.
Уз минималан покретни намештај, поставка у Кући Јусуфагића презентује такву културу становања.
Аутор поставке: Мирослава Љујић, кустос етнолог, Музеј у Пријепољу
Старо Пријепоље у фотографијама
Најстарије сачуване фотографије Пријепоља из албума аустроугарског војника с краја XIX и почетка ХХ века.
Опроштај Влада Дивца од кошарке
Кошаркашка каријера Влада Дивца трајала је, без прекида 25 година. У Галерији Музеја изложене су фотографије на којима су забележени неки од најзначајнијих момената из овог периода: почетак у Пријепољу, сазревање у Краљеву, први већи успеси у Београду, који су га одвели до највећих светских тимова и Сједињених Америчких Држава. Поред фотографија и видео материјала, у Галерији су изложена и одличја која су пратила његове успехе: златне, сребрне и бронзане медаље, трофеји, пехари, и као посебан куриозитет, спортска опрема у којој је наступао.
Идеја о обележавању завршетка његове кошаркашке каријере великим мултимедијалним пројектом, у оквиру којег би се приредила изложба, први пут се јавила 1995. године, након освајања златне медаље на Европском првенству у Атини.
Под покровитељством Музеја у Пријепољу, по пројекту аутора Славољуба Пушице, организована је изложба, као и свечани дочек, којим се Владе Дивац, велика кошаркашка легенда, у свом родном граду, одакле је и почео, опростио од кошарке.
Први пут у историји професионалног спорта, једна „звезда“ обележила је своју спортску каријеру музејском изложбом. Овај, како је назван, „планетарни догађај“, представља не само спортски, већ и културни догађај, а град у коме је рођен Владе Дивац, захваљујући њему, тог дана постао је центар света.
Присуство познатих НБА играча – Криса Вебера, Скота Поларда, Глена Рајса, Шарунаса Марчуљониса, Тонија Кукоча, као и саиграча из репрезентације – Даниловића, Ђорђевића, Паспаља, Савића, Бодироге и познатих тренера Грега Поповића из НБА лиге и селектора репрезентације Србије Душана Ивковића, потврдило је да је Владе Дивац био и остао један од најпоштованијих Срба у свету.
